Jedan, dva, tri, da li se čujemo? ⟮klikće po ekranu⟯ Preview post...čekaj...morala sam lupiti još koji razmak od naslova...Kako se ono uploaduju fotografije? Entuzijazam opada, počinjem da se znojim od nervoze. Kako sam ovo radila redovno jedno vreme, i žmurećki znala gde se sve opcije nalaze, a sad praktično tražim uputstvo na netu da popravim widget koji ne radi ?! Da li se uopšte i zove widget? 😶
Ok, dok istražujem šta se to na blogger-u promenilo (nije se promenilo ništa), uskočiću kao da sam ovde bila svakog dana protekle dve godine neprekidno... Nedostajala mi je pisana reč, falilo mi je da podelim utiske sa vama o nekom proizvodu koji sam probala, ili svoje razmišljanje o životu, svetu i ljudima...Da budem i površna a malo i filozof.
Iskreno, uželela sam se pisanja po tastaturi, i ne, ne mislim na žvrljanje... Iako sam protekle dve godine bez prekida u online sferi (samo iza kamere), ovaj kutak mi je oduvek bio vrlo draga platforma da predstavim neke svoje ideje i viđenja.
Koliko će me strpljenje držati, ko zna. Da, za blogovanje vam je potrebno strpljenje. Kao i disciplina.
Svašta nešto naučiš o životu dok radiš na sebi.
Sećam se da sam ranije za svaki post fotografije pravila i po par sati. Ne zato što sam spora, već sam sitničava i ako mi ne bi uspevalo to kako sam zamislila, bila sam u stanju da provedem jako dugo vremena uporno ponavljajući fotografisanje. O recenzijama šminke da vam ne govorim. Uslikaj ti verno nijansu pudera bez studijske rasvete, kao običan smrtnik sa basic aparatom 😒 Ajde molim te. I nisam niti naučnik, niti hemičar, profesionalni šminker, fotograf, farmaceut kao ni dermatolog. Samo sam jako volela da se zanimam ovim i imala u nekom momentu brdo iskustva sa raznim proizvodima koje sam želela da podelim u nadi da će to nekome pomoći pri odabiru.
Vredi li da vam govorim o pisanoj reči? Suočena sa nekim nedoumicama, umela sam sate provoditi ispred ekrana a sve sa željom da što pedantnije i preciznije opišem proizvod, i podelim sa vama svako sećanje koje imam u vezi korišćenja dotičnog. A zarez, kad ide, da li ide, koliko je potrebno? Uostalom, niko ne želi da zvuči nepismeno pa da vi steknete utisak kako je bloger glupav i neuk. 😀Dakle, ovaj čovek koji ovde piše, umeo je da za svaki konkretni post izdvoji sate i sate kako bi on na kraju dočekao da bude proglašen dovoljno vrednim i da bude krunisan Publish klikom. What a ride.
U novoj eri blogovanja želim biti sažeta (ok, ovo mi baš ne uspeva), fotografija će biti manje (ne obećavam), biću direktnija, možda i surovija...Nadam se da moj humor neće biti krivo shvaćen, nema ga puno al ume da udari u naletima.
Eh da, vas troje koji ovo čitate sada, hvala vam na izdvojenom vremenu.
Нема коментара
Hvala na komentaru.